Vi ste krenuli graditi ozbiljan biznis: strategije, sastanci, nova tržišta…a onako usput prije svakog sastanka pogledom skenirate pod, sudoper i wc i u tri sekunde procjenjujete može li proći.

Imate svoje ljude, ali između bolovanja, godišnjih i „danas je baš gužva pa se nije stiglo“, ured vam izgleda sramotno, ali još uvijek podnošljivo. Možda imate servis pa postoji šansa da dolaze kad dođu, odrade koliko odrade, a vi šutite jer vam se ne da opet prolaziti cijeli proces traženja novih.

Rezultat je da živite u tom nekom čudnom kompromisu gdje ništa nije baš prljavo, ali ništa nije ni čisto nego stalno na granici da vam bude neugodno kad netko dođe prvi put. Klijentu ili poslovnom partneru nudite kavu, a u sebi se nadate da neće tražiti wc. Zatvarate vrata nekih prostorija, ispričavate se kroz smijeh, a u sebi se opravdavate kako nije to sad toliko strašno.

Ali dobro, ima i gorih stvari u biznisu i nije to sad neka drama. Nema veze tko šta čisti, kad i s čim, pa šta ako nema kemije, ima vode, šta ako netko ne dođe, doći će sutra…neš ti problema, malo će wc imati svoj „miris“, malo će se skupiti prašina, malo treba „stisnuti“ smeće.

Za sve ostalo imate procese, kontrole, KPI-eve i tablice, a za prostor u kojem sve to radite imate „ma riješit ćemo“ i onda se čudite dojmu koji ostavljate.

Ja sam odlučila da me zanima baš taj dio koji svi guraju pod tepih. Doslovno.