Pola ljudi to radi.
Čisti prije čistačice.

Sram ih je.

Sram prašine, sram kamenca, sram kaosa u sobi…
Bed im je da će vidjeti što jedu, kako žive, koliko dugo nisu usisavali…
Bed da će osuđivati.

Neće.

Bed da će vidjeti nered.
Newsflash: vidjet će.

Vjerujte, sve vidi.
A kad kažem sve, mislim sve.
Od plijesni u frižideru do dilda pored kreveta.

Diskrecija? To shvaćamo ozbiljno.
Nitko neće komentirati. Nitko neće fotkati. Nitko neće prenositi dalje.
Ništa ne izlazi iz stana osim smeća.

Nisu ni čistačice svetice.
I one imaju svoje ladice srama.
Samo što znaju maknuti prašinu s njih.

Ne dolaze suditi.
Dolaze čistiti.

Da svi redovito ribaju fuge četkicom za zube, ja danas ne bi imala firmu.
Dakle, bravo vi. Hvala vam na poslu kojeg nam stvarate.

Čistačice su tu zato što vi ne stignete, ne znate ili vam se jednostavno ne da. One nisu inspekcija, one su rješenje. Dolaze raditi posao zbog kojeg ih plaćate.

To nije sramota.
To je luksuz (ono kad vikend ne smrdi po varikini nego po Aperol Spritzu).

Nama je nered posao, a vama je nered život.
I jedno i drugo je ok.

Čistačica ne dolazi gledati vaš stan. Dolazi da ga vi ne morate gledati takvog.