Imala sam sve: kanarinca, papige, zeca, hrčka, zamorca, akvarij, pse, muža (imam ga još).

Ako postoji životinja koju možeš držati u stanu, prošla je kroz moj život (i ostavila trag).

Kad sam bila mala živjeli smo kao podstanari i tada ništa veće od krletke nije dolazilo u obzir. Sjećam se maminog strica u Ljubljani, lođa puna krletki, mali ptičji Auschwitz. Uzgajao je kanarince pa smo mog prvog ljubimca Bonga (utjecaj Smogovaca) švercali preko granice u kutijici s rupicama za zrak. Vrlo humani uvjeti, nema šta. Kad je Bongo otišao u vječna lovišta, stigao je Bongo 2. Opet šverc, opet Ljubljana. I tu počinje lekcija broj jedan: ptice rade nered. Perje, sjemenke, govanca. Unutra i van krletke. Ako mislite da su papige bolje, nisu. One dodaju i cirkus po stanu. Imala sam tigricu (ime sam zaboravila jer je kratko trajala, bizarna nesreća, odletjela kroz hodnik zgrade i nestala) i nimfu Čuču, najumiljatije stvorenje ikad, koja je radila kaos po stanu, ali mama je čistila pa me nije bilo briga. Djeca su zla bića, btw.

Kad su roditelji konačno kupili stan, obilo im se o glavu ono “psa ćemo kad budemo imali svoj stan”. Uselio se Bleki. Čupavi mješanac, linjao se u malim čupićima, lako za pokupiti. Kad sam odselila, Bleki je išao samnom. A nakon njega sam krenula u “zoo vrt” fazu.

Bilo je svega…

Rozenkolis, zebice Andrej i Božo (to je bilo ono razdoblje ljubavi između Plenkija i Petrova), patuljasti zec, hrčak, zamorac…Zaključak: glodavci i ptice = nered i ne baš ugodan miris.
Akvarij je bio najzahvalniji, 130 litara, po feng shuiu obavezno na jugozapad (kažu da nosi novac, još čekam).

Onda psi level 2:
Tomo, francuski buldog, ljubav u tijelu koje se linja.
Fićo (aka Bentley), engleski koker španijel. Njegovo linjanje je posebna disciplina. Cijelu godinu, na najjače.
Tajči, jorkica koja se ne linja ni trunku.

Mačke nisam imala, pa ne znam. Ali ako sudim po internetu, one ne prljaju, one te mentalno ucijene da misliš da si ti kriv za nered.

Sve te godine, sve te beštije. Netko prlja kavez, netko stan, netko i jedno i drugo.

A onda, kad sam mislila da sam vidjela sve…udala sam se.
I shvatila da nijedna beštija ne može parirati – mužu.

Sad kad pogledam oko sebe, s nama su Fićo i Tajči.
Fićo spava. Tajči spava.
Stan blista jer sam ga upravo očistila.
A muž?
Čarape u hodniku. Mrve na kauču. WC daska gore.

Životinje prljaju jer moraju. Muž jer zna da će se samo očistiti.