Teško.
To “još samo” pojede ti dan.
I kičmu.
I vikend.

Jer taman kad sve završiš, netko prolije nešto. Ili crta po stolu. Ili otkrije da “ne zna” gdje su papuče.
I opet ti „još samo ovo“.

To je način života.
Život u nastavcima:
samo da obrišem stol,
samo da operem sudoper,
…

Svi nešto brišu.
Podove. Očekivanja. Umor.

To više nisu zadaci.
To je dijagnoza.

Ne znam za vas, ali ja ne želim život koji miriše na sredstvo za čišćenje (iako, nota bene, naša sredstva divno mirišu).

Zato imam servis za čišćenje.
Da netko drugi prebriše.

Tad’, kažu legende, dolazi vrijeme za nas.
Kava. Knjiga. Dosada.